niji; čini se da podatak iz djela Ferrari-Cupillija i Bianchija nije posve pouzdan s obzirom na godinu 1214, dok su za kraj stoljeća podaci sigur- ni.! Stoji ipak činjenica da su se flagelanti bičevali u okviru obreda; bičevanje je imalo obredni, pokornički značaj te se odvijalo uz pjevanje pobožnih pjesama. Tako je bilo kod nas, kao i u Umbriji. Pjesme, laude, koje su se kod bičevanja pjevale, nisu ipak bile svagdje jednake. Oso- bito je omiljeno za vrijeme bratovštinskih sastanaka bilo razmatranje muke i smrti Isukrstove, Moglo se takvo razmatranje staviti u usta Kristova, kao gorka opomena grešnicima koji su krivi za njegovu muku i stradanje. Ali nije učinjeno tako. Izabran je drugačiji, poetičniji oblik, a koji je literarno prihvatljiviji i ljudski topliji, a i u teološkom smislu ima svoje puno opravdanje. Prvi je da jedan bratim, odnosno svećenik zadužen za bratimsku pobožnost, izgovori tok muke te tako opominje bratime na važnost i ozbiljnost Velikog tjedna i muke koju je Krist podnio. Nije to jednostavna naracija, nego je zasićena monolozima ili dijalozima. Takav način pripovijedanja poznat nam je iz Tlmačenja od Muki Simuna Grebla iz 1493. godine: »I po tom obrati se k sestram blažena dčva Marija i ka inim ljudem stojećim tu govoraše k njim: 'O sestri i prijateljnice moje! R'cite manč, ako ovo jest sin moj, zač sin moj Ičplji jest vsčh inčh, a sada gr'ji jest vsčh inčh! Kako ovo more biti sin moj, zač sin moj nigdare ni pogrššil, ni stvoril zla nikomure, vazda je bil umiljen i dobar! I kako ovo more biti sin moj? Zač je sramotno i nemilostivo tako ranjen i raspet, ki ni nigdare grčha stvoril, ni obrčte se last va ustčh jego? I zač tada toliko tešku i nemilostivu smrt prijenlje on, ki je slava an'jelska i život vsega stvorenja? O drage sestri i prijateljnice, razgledajte i rasmatrite dobro, ako je to Isus, koga ste videle i znale! O Magdalčno, ti bi ga mogla dobro znat, zač si mnogokrat sedčla pri nogu njega i slišila jesi rčči presvete iz ust njega i v hrame sestri tvojeje Marti jesi ga prijemala i noze njega celivala i umivala i mastmi predragimi pomazivala glavu i noze njega. I on te v'zljubi poklč te od grčha očisti i k sebč obrati, zato povej mi ako je ovo sin moj, i vijmo ako mu moremo v čem pomoći i njega obraz očistiti ot blata i ot slin i ot krvi, i obezati rani njega, da ne umre toliko naglo život i slast utčšenije moje! O nevoljni živote moj, da bismo ga mogli doseć i pod glavu nčč podložiti ! I budući Marija Magdalena plna slz i bolčzni i žalosti, ne more od- govoriti blaženoj dčvi Mariji objemljući ju. I tako vse one gospoje dre- 6o