polemika nikole modruškoga o glagoljici raspaljen silnom požudom, zubima otrgnuo nos i uši, a zatim m rasparanih grudi posrkao svu krv, i to — koliko se moglo zaključiti po njegovu držanju i izrazu lica — s jednakim užitkom i pohlepom kao da pije najslađe vino“. Ne bih citirao ovo grozno pismo, ovo užasno svjedočanstvo o ondašnjem vremenu i prilikama, da u pismu-polemici o glagoljici ni- je Nikola sam usporedio užase koje njegov narod i njegovi svećeni- ci zajedno s narodom proživljavaju od nevjernika Turaka, a koji nisu ništa lakši od onih optužbi kojima se nabacuju oni koji su protiv na- šega jezika, pisma i bogoslužja. Evo cijeloga pisma Nikole Modruškoga iz 1474. o pravu glago- ljice, narodnoga jezika i slavenskoga bogoslužja: »Mikula Božjej volji i Stola apostolskoga milostiju biskup mo- druški i krbavski, Špurlita i Tolde i Amerije i pročaja guvernatur, pi- šem kapitulu i kleru crkve modruške. Spasenje va vsih spasiteljno. Smete se va mnč srce moje i tisnu se va mni utroba moja svrhu brige ljudi mojih. Najdoh gorka i žestoka suprotivnika, ki od tolika vrimena ne presta briže i mantraje sriće i telesa vaša. Tolikoje go- vorim da je žestoka i divja ruka turačka po tolikih smrteh i brigah i raspeh, i po toliki protiji krvi nevoljnih ljudi, dari res za liše ku ste poznali (tj. koju ste upoznali i odviše). Da ča je veća žalost da se najde veće žestok i krudel obiteljanin, ne&prijal znanac, i domaći moj, s nami kupno jide kruh, ki — ne vim ke oholosti ali smenosti duha i nemilostivoga nadahnut — smel jest smesti misli i srca va- ša, mir crkveni razlučuje i običaj crkveni nepravadnu smenostiju is- pravljaje, a neću reći smućuje, govoreći da oblast svetih služab na- šega jazika otočaskoga od crkve katoličaske ni potvrjena. Kako da bi on vsih naukov i naredab vere hristjanske ali svetih otac plni na- uk držal. Da ni vsih stvari naukov popisanih v Dunati i v Dokrinali. Ni samo knjige gramatikov mogoše vsu mudrost ovoga svita imati. Mnoge stvari udržaše za se meštri ko se govore kožmografi, četiri meštri ki se govore aštrulozi, peto ko se govore filožofi, izla- gajuć likare i zakonov učitelje, od kih ni jedan v svojej meštriji gra- matiku dopusti imčti mesta, nego samo v govorenji, a vele manje Svetoga pisma knjižnici, kih — ako bi taki koli je Svetoga pisma i taki čtac ali bi je čtal, ali bi je ljubeznivo procinil, zaisto bi našal da ono ča je od svetih otac pohvaljeno, ot toliko vikov nastojećim lju- dem narejeno, ni jednih listov ni jednih bul i ni jednoga novoga po- tvrjenja ne potribuje. A navadna je sveta Rimska crikav vse nauke i naredbe vsih svetih, navlastito presvitlih četirih doktorov svojih častno prijeti, i :