OGLEDALO. 51 Lčta 1280. skupi se u Novom _ od svake obćine vinodolske (osim Belgrada i Kotora, premda su već morala bit onda) po n&- koliko pametnijih starešinah, i ta'u pribitju kneza Leonarda Kčrč- koga, Vinodolskoga i Modruškoga, stave pčrvikrat u pismo u svo- jem narodnom jeziku sve one .prastare zakone i običaje, kojih su se za onda sčćali, da su ih kada čuli od svojih otacah i dčdovah, One tako sabrane zakone napisali su u toliko cksemplarah, koliko je bilo gradovah na onom spravištu zastupljeno, dakle najmanje u 9 eksemplarah. Do sada se više nezna nego samo za ovaj jedini eksemplar, koi se je sačuvao u arkivu kapitula Modruškoga u No- vom, gdč će se i u naprčda čuvati. . Hotčlo bi se, da se ovi prastari spomenik našega jezika i zakonal pristojnie izdade: ali buduć da mu je nč samo porva stran- ka na tri mčsta proderana, da se nezna što manjka, nego mu je ma mnogo mčstah već i sam pisar dosta rččih ili izpustio ili pre- već napiso, da se, nemože razumčti (kao što je.na početku očlih 5. redacah od 26. do 31. u bladnji po drugi krat napiso), zato sada samo ad interim ovako izpod šiampe izlazi bez svakoga komentara, jeda bi učinio pozornu gospodu duhovnike i svštske, koji su ljubi- telji naših starinah u onih krajih, da gledaju malo, nebi li se po srčći našo još koi možebit bolji eksemplar, ili barem novii prepis kojega boljega eksemplara, iz kojega bi se moglo dopunit, što ov- ač manjka. - g Da se bolje vidi ne samo jezik nego i način pisanja u ovom zakonu, ja mislim, da je potrčbito bilo, da se svaki redac za sebe mpa onako i s onoliko slovah, kako je u istom rukopisu. Na svakoj stranki u rukopisu ima 28—30 redacah, izvan posladnje, ma kojoj neima neg 21.; i da se vidi, što stoji na jednoj stranki rukopisa, razlučio sam liniom stranku od stranke. A buduć da je u rukopisu jako malo znamenjah razlučavanjah, kao što su zarezi, piknje itd.; tako čovčk mora samo gonetati, što će reći koi zakon. S toga sam sudio, da ću čitateljem ugodnu stvar učiniti, ako do- dam ujedno moj prepis rukopisa, kako sam ga ja čitao. Original stoji na porvoj stranki, a moj način čitanja na druć goj. Jesam li ja dobro čitao, svaki može vidit iz originala, koi je pomnjivo i včrno sa samim rukopisom prispodobljen. U originalu brojio sam redce tako, da sam svakomu petomu broj primetnuo. Moj način čitanja razdčlio sam na ($. i svaki $, počeo sam s po- četka, Gdč mi se je vidčlo, da koje slovo ili koja rčč manjka, dodao sam u mojem čitanju, tako ništanemanje, da.je moj dodatak ležečimi slovi naštampan; a gdč sam niislio, da je što, su što muti razum, zatvorio sam ovakovim znamenjem (). , 4*